4 pripremna koraka za putovanje u Maroko

Maroko je drugačiji od svega što ste do sada videli. Iako zapravo ni ne znam šta ste sve videli, ali reći ću vam samo da smo u Maroku na ulici srele čoveka koji šeta – noja!

Da, noja, najveću pticu na svetu, koja je visoka kao čovek, i nemam ideju gde je i kako drži kada se vrate kući s posla, tj. celodnevnog slikanja s turistima. Jasno je da ni zmije, majmuni i ostale životinje po kojima je recimo Marakeš poznat, nisu nešto što ćete videti svuda, ali ipak postoji nekakva verovatnoća…za razliku od noja. Puno toga što ćete u Maroku videti i doživeti zaista je jedinstveno, i nisu to, naravno, samo životinje (čiji je tretman, za naše pojmove, izrazito problematičan), već i celokupna atmosfera.

Toliko blizu Evrope, a toliko drugačiji od svega na šta ste navikli, Maroko je definitivno destinacija za preporuku ukoliko želite svoje iskustvo da obogatite nečim potpuno novim i nepredvidivim, a evo i odgovora na 4 pitanja koja su mi prvo postavili svi koji su poželeli da se upute u ovu neobičnu zemlju:

1. KAKVA JE SIGURNOST U MAROKU?

Kada krenete u Maroko, obavezno ponesite hemijsku olovku. Odmah po sletanju čeka vas procedura popunjavanja ulaznih papira (doduše ipak malo kraća nego npr. u Meksiku gde ćete na aerodromu bukvalno izgubiti 45 minuta na popunjavanje brojnih formulara), a slične informacije ispisivaćete i na upitnicima u svakom smeštaju u kome odsedate, precizno navodeći odakle dolazite, koja vam je sledeća destinacija itd. Suštinski, tim procedurama omogućavate da oni kojima je to posao u svakom trenutku znaju gde se tačno nalazite, što dodatno doprinosi vašoj sigurnosti.

Kada sam rekla da u Maroko idem sa drugaricom, gotovo svi su se odmah zabrinuli kako će dve žene same u tu zemlju. Odmah da kažem – vrlo lako! Bez ikakvih problema i veoma bezbedno. Svi turisti, pa i žene koje same putuju, sigurni su u Maroku. Šta više, Marokanci i Marokanke koje smo imale priliku da upoznamo kažu da su turisti sigurniji nego sami građani te zemlje, jer ulice su pune policije, uključujući i onu u civilu, čiji je prevashodni zadatak da štite turiste od bilo kakvih neprijatnosti. Marokanci se strašno plaše policije, i ne usuđuju se da dovedu sebe u situaciju da ih kao turista prijavite iz bilo kog razloga.

Ali, razloga za prijave policiji nije ni bilo. Ljudi u Maroku su uglavnom izrazito ljubazni i druželjubivi, i nemate nikakvog razloga za brigu. Naravno, držite torbu uz sebe u gužvi jer džeparoša ima kao i svuda u svetu, i nemojte se oblačiti upadljivo jer to nije u skladu sa marokanskom kulturom.

Maroko

2. KAKVA SU PRAVILA OBLAČENJA I KOMUNIKACIJE U MAROKU?

I za žene i za muškarce važi nepisano pravilo da treba da nose odeću koja prekriva kolena i ramena, jer se samo takva odeća smatra kulturnom.
Neće vas niko napasti niti kritikovati ni ukoliko nosite kratku suknju, jer takvo oblačenje nije zabranjeno, ali poštedećete sebe napadnog udvaranja i intenzivnog dobacivanja, koje u takvim situacijama može biti neprijatno. Muškarci, koji se na ulicama okupljaju u grupicama na svakom ćošku, svakako će vam, ukoliko nemate muške osobe pored sebe, non stop govoriti „Hello“, „Hi“, „How are you“, i iako će vas to malo umoriti u nekom trenutku, možete biti sigurne da nikada neće pokušati ništa više od toga, niko vas nikada neće dotaći niti reći bilo šta nepristojno. Potrebno je samo da ne obraćate pažnju na njih, ne osmehujete im se (jer se to neformalno smatra pozivom na razgovor) već jednostavno ignorišete i idete svojim putem.

Ignorišite, takođe, i sve oni koji vam se na ulici predstavljaju kao vodiči, a ukoliko vam je potrebna pomoć pri snalaženju po gradu, najbolje je da uđete u najbližu radnju i pitate prodavca, kako biste izbegli moguće prevarante koji će vam tražiti novac i sl.

Naravno, tu su i brojni trgovci koji će vas, bilo da ste žena ili muškarac, neprestano dozivati da pogledate i kupite njihove proizvode, a prodavnica, trafika, štandova – što improvizovanih što regularnih – ima toliko puno, i toliko su zgusnuti i nakrcani svakakvom robom, da će vam sigurno biti potrebno malo vremena da se adaptirate na gužvu, graju, šareniš, mirise i sveukupnu atmosferu na ulicama Maroka. A kada se to desi, ova čudesna zemlja postaće vam strašno zanimljiva!

Maroko, Marakeš bazar
Bazari u uskim ulicama Marakeša

3. KAKO NAJBRŽE I NAJJEFTINIJE STIĆI DO MAROKA?

Mnogi moji prijatelji su se začudili kad su čuli, kao što se začudio i jedan simpatični marokanski taksista pa je uz smeh molio da vidi kako izgleda u pasošu, za Maroko vam, ukoliko imate srpski pasoš, treba viza. Informacije možete dobiti pozivom ambasade ali nemojte brinuti, osoblje je veoma ljubazno i efikasno, sve suprotno od (mal)tretmana na koji pomislite kada se setite perioda Šengen viza.

Najjeftiniji način da stignete u Marakeš, koji ne smete zaobići ukoliko posećujete Maroko, jesu lowcost letovi komapanija RyanAir i WizzAir iz Temišvara preko Milana, ili iz Budimpešte preko Madrida (i isto tako i nazad).

Moj savet je Budimpešta – Madrid pa onda Madrid – Marakeš jer se letovi preko Španije uklapaju mnogo bolje nego oni preko Italije. Obavezno imajte na umu da to nisu povezani već različiti letovi, iako mogu biti preko iste kompanije, da je procedura između njih duža zbog pregleda vize, ponovnog čekiranja itd. i zato neka vam razmak između letova bude minimum 3 i po do 4 sata kako biste bili sigurni da ćete sve procedure obaviti na vreme. Odlazak i povratak, odnosno 4 avionske karte koštale su nas ukupno 190 evra po osobi, a u to je čak uračunata i doplata za prtljag za WizzAir let Madrid – Budimpešta, jer WizzAir dozvoljava samo izrazito male torbe. Na cenu aviona dodajte i 40 evra za povratnu kartu za kombi do Budimpešte.

Marakeš, Maroko
Marakeš, Maroko

4. KOJE GRADOVE I MESTA OBIĆI U MAROKU?

Za pravi doživljaj Maroka potrebno vam je minimum 7 – 10 dana. Izbegnite jul i avgust jer je tada neizdrživa vrućina, ali i imajte na umu da su januar i februar najhladniji meseci, tokom kojih će vam trebati kaput, šal i kapa u Maroku, iako se temperatura tokom dana popne na 16-17 stepeni, sa jutarnjih 1-2 C. Ukoliko želite da idete na plažu u Maroku, računajte na to da je na obali okena uvek vrlo vetrovito, i da je voda jako hladna čak i tokom letnjih meseci.

  • Plan puta za 7 dana u Maroku

Ako boravite nedelju dana u Maroku, idealno je da budete stacionirani u Marakešu pa da odatle jednodnevnim ekskurzijama posetite okolne gradove i manja mesta: izlet u Ouarzazate i Ait – Ben – Haddou, zatim izlet u grad Essaouira na obali Atlanstskog okeana i ekskurzija do Ouzoud vodopada. Za obilazak samog grada Marakeša odvojite 3 cela dana.

Trg Džema el-Fna, Marakeš
Trg Džema el-Fna, Marakeš
  • Plan puta za 10 dana u Maroku

Ukoliko imate 10 dana na raspolaganju, preporučujem da boravak isplanirate tako što ćete doleteti u Marakeš, tu provesti 4 dana od kojih jedan obavezno izdvojite za ekskurziju do sela Ait – Ben – Haddou, a potom se možete uputiti ka severu u Fes i Šefšauen (Chefchaouen), poznatiji kao Plavi grad. Iz Fesa možete jeftino odleteti u Madrid RyanAir-om, mada letova za Evropu ima i iz mnogih drugih marokanskih gradova.

Zapravo, ukoliko potražite na Guglu spisak aerodroma u Maroku – zaprepastićete se: ima ih preko 20, tj. gotovo svaki grad i nebrojeno mnogo malih mesta poseduje aerodrom.

Generalno, putna insfrastruktura je odlična, i osim povoljnih letova avionom, tu su i vozovi i i autobusi koji su udobni, čisti i poštuju red vožnje, a putevi su veoma dobri i održavani.

  • Plan puta za više od 10 dana u Maroku

Mnogi turisti odlaze u Maroko isključivo da bi posetili pustinju, što pretpostavljam da je predivan doživljaj ako ga lepo isplanirate, dobro se raspitate i odete u pravu pustinju, a ne „lažnu“ u koju su nas poslali, i koja je bila jedina tamna strana naše marokanske avanture.

Dakle, ako imate koji dan viška, na gradove dodajte i pustinju, u koju se obično kreće iz Marakeša. Imajte u vidu da pravu pustinju ne možete videti za malo novca i za manje od 3-4 dana (dakle minimum 2-3 noćenja u kampu u pustinji) i to isključivo u mestu Merzouga. NIKAKO nemojte ići u mesto Zagora, koje će vam ponuditi kao bržu i dosta jeftiniju opciju sa jednim noćenjem u pustinjskom kampu, pa ćete pomisliti da ćete uštedeti vreme, a ustvari ćete izgubiti dva cela dana na nešto što je više pustara nego pustinja, gde gotovo da nema ni peska a kamoli peščanih dina, gde je zimi neopisivo hladno i uz 4 ćebeta, a higijenski uslovi su katastrofalni. Nije zgoreg da ovaj savet dobro upamtite, iskreno bih volela da je i meni to neko rekao pre odlaska u kvazi-pustinju Zagoru.

Osim pustinje, za preporuku su, kažu (ali ja nisam bila), i gradovi Essaouira, Maknes, Tetouan i donekle Rabat i Tandžir (Tangier).

Iako joj je film sa Hemfrijem Bogartom i Ingrid Bergman doneo odličnu reklamu, Kazablanka je, slažu se čak i Marokanci sa kojima smo pričale, grad koji slobodno možete zaobići prilikom posete Maroku. Čuveni film, uzgred budi rečeno, nije čak ni sniman u Kazablanci nego u Holivudu, a sama Kazablanka ne nudi ništa zanimljivo za turiste osim Džamije Hasana II, najveće u Maroku, za koju kažu da je zaista impresivna.

Osim po autentičnoj atmosferi, gradovi Maroka ostaće vam u sećanju i po svojim specifičnim bojama, jer u svakom dominira različita: Marakeš je crvenkast, Fes oker-braon, Šefšauen plav…