Krčedinska ada

Predivno mesto na kome žive i slobodno se kreću stotine domaćih životinja, Krčedinska ada je jedan od najlepših skrivenih bisera Dunava.

Konji, magarci, ovce, svinje, kokoške i druge domaće životinje slobodno trče, leže, pasu, šetkaju se unaokolo…slobodne su i rade šta god žele, žive potpuno u skladu sa prirodom, na jednom ostrvu na Dunavu.
Tako bi se ukratko mogla opisati Krčedinska ada, oaza prirode površine oko 9 km2, jedna od najvećih dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav. Ada je prostor koji se nadovezuje na Specijalni rezervat prirode Koviljsko – petrovaradinski rit, a omeđena je Dunavom i Gardinovačkim rukavcem. Ovaj rukavac meštani zovu još i Dunavac, i on vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara.

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Konji na Krčednskoj adi

Ipak, nemoguće je ovo neverovatno mesto opisati ukratko, jer ovakav prirodni sklad se retko viđa. Zato ću početi priču od samog dolaska u Čortanovce, selo kod Beške, u kome nas je, u svom džipu iz 1941. dočekala Ivana Pašić i povela offroad stazama prema svojoj vikendici u šumi, na obali Dunava. Osim ovog, njena porodica poseduje još jedan džip iz perioda Drugog svetskog rata, nekoliko godina mlađi, koji je takođe u funkciji, zajedno sa prikolicom, kada im na izlet dođe više ljudi.

Džip za offroad vožnju Krčedinom

Ivanin tata Živan je šumar, ljubitelj prirode i hroničar Čortanovaca, koji je, istražujući istoriju tog kraja saznao zanimljivosti o brojnim lokacijama koje nam je Ivana tokom vožnje pokazala. U neposrednoj blizini njene vikendice je plaža na kojoj je sniman čuveni film Varljivo leto ’68. Nedaleko je i planinarski dom Kozarica, koji je, kako tabla kaže, dom na najnižoj nadmorskoj visini na svetu – od samo 84 m.

Krčedin

Plaža Varljivo leto u Krčedinu

Planinarski dom Kozarica
Planinarski dom Kozarica

Na prostoru Čortanovaca i Beške, koji smo obilazile džipom, nalaze se mnogobrojni nepregledni vinogradi, a na jednom mestu među njima, obeležena je lokacija „Kosturnice“, mesto na kome su sahranjene na hiljade vojnika austro-ugarskog i turskog carstva, koji su izgubili živote u bici kod Slankamena 1691. godine.

Vinogradi Krčedina

Offroad Krčedin

Kosturnica u Krčedinu

Dunav je ćudljiva reka, silovita i opasna kada duva jak vetar, pa je za odlazak na Krčedinsku adu tog toplog i sunčanog, ali vetrovitog dana bio potreban jak i stabilan čamac. To nam je obezbedio graditelj brodova Dragan Topić, koji inače pravi fenomenalne glisere, sa kojim smo se našle ispod mosta kod Beške i krenule na Krčedinsku adu.

Most kod Beške

Dragan Topić u svom čamcu
Dragan Topić u svom čamcu

Još dok smo prilazili ostrvu videli smo sa reke magarce, krave i konje kako pasu na obodima ade, što je samo po sebi neobičan prizor jer prilaz obali izgleda kao da je neko „odvalio“ deo zemljišta i ostavio ga tako da pluta Dunavom zajedno sa životinjama…

Krčedinska ada

…a kada smo se iskrcali na Krčedinsku adu usledio je neverovatan prizor: na desetine životinja oko nas, svaka u nekom svom „poslu“, i gotovo sve koje su bile u okolini, a ponajviše magarci, počele su da nam prilaze. Rekla bih da su magarci najdruželjubiviji, neki vas čak prate u stopu kako biste ih mazili, konji su plašljivi mada je moguće i sa njima ostvariti kontakt, dok su najnezainteresovanije svinje koje su se izležavale i sunčale u blatu ne mareći za goste, ili šetale unaokolo sa svojim preslatkim malim prasićima.

Krčedinska ada

 

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Jedna skupina na adi posebno privlači pažnju – krdo podolskih goveda, životinja koje nikada do sada nisam videla, što i nije čudno jer je ovo goveče veoma retko i ugroženo u Srbiji, mada su preduzete mere za njegovu zaštitu. Na Krčedinskoj adi živi nekoliko desetina grla, a vrsta je dobila naziv po Podoliji, oblasti u Ukrajini iz koje potiče.

Krdo podolskih goveda na Krčedinskoj adi
Krdo podolskih goveda na Krčedinskoj adi

Krčedinska ada

Krčedinska ada

Harmonija u kojoj sve ove vrste žive na Krčedinskoj adi je zadivljujuća, a životinje inače pripadaju stočarima iz okolnih sela. Domaćini na adi su nam rekli da kada počne zima i vreme da se krda presele na kopno, vlasnici dođu po svoje životinje i dovoljno je samo da zazvižde na određeni način, a njihove životinje odmah nepogrešivo prepoznaju specifični poziv svojih vlasnika i odmah počinju da se okupljaju. Jedino konji, njih stotinak, kažu domaćini, ostaju na ostrvu cele godine, a o njima je snimljen i film koji možete pogledati ovde.

Po napuštanju Krčedinske ade još jednom sam pogledala tablu sa natpisom „Savremeni čoveče stani malo, ovde je vreme odavno stalo. Čuvaj prirodu i njeno bogatstvo, jer si i ti deo prirode“ i to je zaista najupečatljivija poruka koju će svaki posetilac ovog čarobnog mesta poneti sa sobom.

Krčedinska ada

Povratak sa Krčedinske ade

Ivana nas je džipom odvezla nazad u svoju vikendicu, gde nas je čekao ukusni ručak koji je njena mama priremila, i uz prelepi pogled na Dunav završio se ovaj divni izlet u Čortanovcima i na Krčedinskoj adi, jedan od onih koje vam najsrdačnije preporučujem.

Krčedin

Pogled iz vikendice u Krčedinu
Pogled iz vikendice u Čortanovcima

4 saveta za posetu Krčedinskoj adi:

1. Pozovite Ivanu i njenog tatu i dogovorite se s njima oko posete adi, jer nema „redovnih linija“ brodića za ostrvo, na koje se jedino može stići dobrim i sigurnim čamcem.
2. Iskoristite lepo vreme, jer čamci ne voze na Krčedinsku adu kada je vreme suviše vetrovito
3. Obavezno ponesite topliju garderobu i kapu ili nešto sa kapuljačom, jer je na Dunavu dosta hladnije nego što će vam se učiniti na kopnu
4. Ne pokušavajte da fotografišete predele tokom offroad vožnje džipom jer će uglavnom slike ispasti ovako:

offroad Krčedin

…a ionako je nemoguće ovu lepotu dočarati fotografijama, jednostavno je morate doživeti!

2 Replies to “Krčedinska ada

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *