Savršeni primer skrivenog šarma brutalističke arhitekture Novog Beograda: Blok 23
Neverovatno je, ali nikada do pre nekoliko meseci nisam ušla u Blok 23, iako pored njega već godinama prolazim gotovo svaki dan. Šta više, dve tramvajske stanice u tom bloku uvek su mi izgledale kao večnost, jer tramvaj staje na tri vrlo duga semafora između kojih prolazi nekoliko minuta pored dugačke zgrade sa istim i istim i istim i istim zgusnutim prozorima i terasama.
Ipak, brutalizam Bloka 23 i te kako ima svoj specifični šarm koji sam nedavno otkrila, kada sam shvatila da se odmah sa druge strane jednolične fasade, od oka tramvajskog putnika koji se dosađuje, krije ceo jedan neverovatni i razigrani novi svet.
Bezbroj malih i velikih radnji, čak i neka vrsta improvizovane pijace između zgrada, gužva, vreva, pa i zapuštena bista Milentija Popovića, učesnika NOB i predsednika Skupštine SFRJ, po kome ulica nosi naziv… Tu je i najslikovitiji primer toga koliko je besmisleno pokušavati na silu istisnuti iz sećanja deo nacionalne istorije: Osnovna škola Laza Kostić, u čijem dvorištu nema biste tog našeg velikog književnika, već se tu nalaze biste Sedam sekretara SKOJ-a, onih po kojima je škola originalno i bila nazvana.
Ovaj prijatni a ušuškani, i na prvi pogled skriveni, tipični blokovski život, u kome se komšije susreću bezbroj puta dnevno i ćakulaju na svakom koraku iza jednolične betonske fasade, inspirisao me je da napravim nekoliko fotografija i da pročitam malo o istoriji ovog novobeogradskog bloka.
Blok 23 izgrađen je 1974. godine po projektu istaknutih arhitekata Aleksandra Stjepanovića, Božidara Jankovića i Branislava Karadžića (tima koji je projektovao i Blok 22 i zgradu Fakulteta dramskih umestnosti), a gradila ga je čuvena građevinska kompanija Ratko Mitrović, koja je gradila i moj najomiljeniji – Blok 45.
