Beli kamen: prelepo kupalište na krajnje neobičnom mestu – u nekadašnjem rudniku!
Kada bi vam neko rekao da ima jedno jezero koje je nastalo u jami rudarskog kopa rude lapor beočinske cementare, verovatno biste pomislili da u tu vodu ne biste baš poželeli da uđete. To sam i ja pomislila, iskreno, kada sam prvi put čula za jezero Beli kamen. A onda sam ga posetila i shvatila da je to jedno od najlepših i najčistijih kupališta koje sam ikada videla u Srbiji! Bukvalno sam bila oduševljena lepotom i bistrinom jezera.
Samo okruženje je veoma neobično – kao da je neko isekao brdo i zatim izdubio zemlju, a to je zato što je ovo jezero, poznato i kao Bešenovačko jezero, nastalo tako što je jama bivšeg rudnika počela da se puni vodom nakon iscrpljivanja kopa 80-ih godina, i kažu da Beli kamen danas dostiže dubinu od čak 50 metara!
Ipak, prilazi jezeru su veoma pristupačni, na više mesta postoji lep plićak, voda je predivna i prozirna, a vidljivost je više od metar i po, tako da, na primer, možete gotovo jasno videti svoja stopala kada se uspravite u vodi (što stvarno odavno nisam doživela na nekom kupalištu i baš sam bila srećna zbog toga)
U plićaku su jata sitnih ribica koje vam se vrzmaju oko nogu i golicaju vas, a posebno su srećne kada im bacite komadić hleba – okupe se u sekundi i pojedu ga za tili čas! Nad jezerom sve vreme lete laste koje se spuštaju skroz do površine vode, pretpostavljam da tako love insekte kojima se hrane u letu. Dok ležite u hladu rastinja na obali, često vam se može desiti da vam društvo prave simpatični debeljuškasti zeleni gušteri.
Preporučujem da na Beli kamen dođete ranije ujutru, recimo pre 10h, ukoliko želite da ugrabite najlepše mesto za boravak. Tokom dana se napravi dosta velika gužva, ali svakako imate mogućnost da se odaljite od mase i provedete dan u hladu rastinja, na delovima jezera koji su udaljeniji od ulaza.
Na ulazu je baš gužvovito, ekipice se tiskaju jedna do druge, roštilja se, trešti glasna muzika i to različita sa tranzistora i telefona različitih ljudi, i generalno – bliže ulazu doživećete sve te čari besplatnih kupališta po Srbiji. Ipak, moram priznati da smo to uočile tek kada smo napuštale jezero, jer smo došle ranije ujutru dok nije bila velika gužva, a ostatak dana smo provele na potpuno drugom kraju, u miru, čitajući knjige.
Ukoliko niste fan glasne domaće muzike i mirisa roštilja, preporučujem vam da kada uđete na jezero odmah pogledate gde je najudaljenije mesto do koga možete stići. Mi smo to uradile i bilo nam je fantastično.
Ono što vam savetujem je da ponesete joga prostirku ili bilo šta slično što biste mogli da stavite ispod peškira kako bi vam bilo udobnije zbog tvrde zemlje i granja (što i sebi savetujem za sledeći put) a ponesite i vodu, voće, sendvič, pošto hrane (upitnog kvaliteta i količina) i pića ima samo pri ulazu, i nije baš praktično da idete do tamo ako ste se već smestili negde na drugom kraju jezera.
Primetila sam da su iskusniji izletnici, ljudi iz okolnih mesta koji dolaze često, uglavnom imali i neka šatorska krila i slične stvari/peškire/marame koje su razapinjali između drveća kako bi obezbedili hlad, dok smo mi morale da se dovijamo za hlad ispod nekih grana i po žbunju. Računajte da je teren oko jezera takav – neuređen, sa šipražjem, pa je “pozicioniranje” stvar dovitljivosti. Naravno, prilikom odlaska sa jezera, obavezno ponesite svo svoje đubre sa sobom!
Na sajtu fruskac.net naći ćete odlične opise svega što možete videti za jedan dan u ovom delu Fruške gore, i mi planiramo da obiđemo to sledeći put. Ovog puta smo, po preporuci divnih ljudi koji su se na jezeru sunčali pored nas, otišle u restoran Koruška Atos, u mestu Banoštor, oko 30 – 45 minuta vožnje od jezera Beli kamen.
Preporuka je bila pun pogodak –restoran sa finom hranom i spektakularnim pogledom na Dunav. Bukvalno idealno mesto za kraj dana provedenog u prirodi…
